Prećutkivanje u porodici
Prikrivanje informacija u porodici
Imate li starije članove porodice kojima ne govorite sve, jer ne želite da brinu bespotrebno? Ili kao roditelj, detetu koje studira daleko, selektivno prenosite informacije iz kuće? Verujem da je iza toga dobra namera – zaštita. Nekada je i lakše nešto prećutati, jer znamo da inače slede neugodna pitanja. Ali kada bismo se stavili u cipele tih osoba, koju poruku oni dobijaju? Recimo, baka koja ne čuje dobro i onda joj sve manje pričamo. Sama priroda ovog oštećenja je izdvaja iz porodice, jedno važno čulo za prikupljanje informacija iz spoljašnjeg sveta ne funkcioniše dobro. Ljudi nekako intuitvno osete kada se nešto sakriva od njih. Ne znaju o čemu se radi, samo se osećaju zakinutima za nešto što očigledno svi oko njih znaju. Ili kada krijete bolest roditelja od dece? Koju poruku zaista sin ili ćerka dobijaju? Čest je slučaj da se informacije kriju od jednog deteta koje se doživljava kao slabo ili previše zauzeto. Šta to govori drugom detetu? Ovo je vrsta “privilegovanosti” koju deca kasnije sve teže doživljavaju i obično je iza toga svesna ili nesvesna manipulacija roditelja. Naravno, postoje situacije kada sama osoba (po)kaže da nema snage za suočavanje s krizom i to je u redu. Ovde je reč o nečemu drugom, o odlučivanju umesto nekoga. Kada je član porodice isključen ne svojom voljom, šalje mu se poruka da nije vredan poverenja, da je slab ili ne ume da se kontroliše. Može pomisliti da je beskoristan i bezvredan. Stvara se nerealna slika života prećutkivanjem teškoća. Ističe se da samo neki članovi porodice mogu biti dovoljno dobri da bi rešavali probleme koji se tiču svih, prisvajaju monopol na dobrotu i sposobnosti. Deljenje informacija znači i zbližavanje. To je prilika da deca možda prvi put pokažu sebi i drugima koliko su odgovorni i snažni, a u skladu sa sopstvenim mogućnostima. Uostalom, mi smo model svojoj deci. Čuli smo za decu koja nisu htela da brinu roditelje zbog vršnjačkog nasilja koje trpe. Kada su stariji u pitanju, deljenje informacija im pokazuje da su nam važni i da ih poštujemo, tako im govorimo da se njihovo prisustvo računa, da postoje.
